Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Ljubav. Šta je to? Večita tema čoveka u matriksu života. I zato je često teško pronaći reči da se opiše, jer je pravih reči malo. To je... Energija koja pokreće svaki atom na planeti Zemlji. Čudo koje se dogodi kada se najmanje nadamo. Posebna grana umetnosti. Šesto čulo. To je hiljadu godina u jednom trenu, grom u jednom dodiru, čitava kjniga u jednoj reči. Bezbroj trenutaka kojih nikada nije dovoljno ili previše. To je jedino rešenje za problem egzistencije čoveka. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička i mazohistička i samim tim ljubav se može pružiti i pokazivati na mnoge načine prema mnogim stvarima. Putevi ljubavi su nepredvidivi i možda nas baš u trenutku slučajnog pogleda pogodi Amorova strelica i tada osetimo onaj čudan osećaj u stomaku. Posle tog događaja svet gledamo kroz ružičaste naočare i realnost nam je samo u dnu malog mozga. Živimo u oblacima i nijedna prepreka nije toliko velika da nas može zaustaviti na putu ka ostvarenju zelje za ljubavlju.

hm

koža je gladna
na koži hladnoj
uzdah u praznoj sobi
iz praznog tela isparava
bez imalo nežnosti
nežno milujem ti kosu
grliš me golu
ogolelim prstima

u tvojim je očima
na mojim je usnama
zalutala želja
ne gledam te
ne ljubiš me

ujutru te nema
ujutru me nema
i nikada neće biti

Ja tebe nikada ne bih povredila. Nikada!

I nikad ne bih otisla bez pozdrava, a da se nisam prvo objasnila zasto odlazim.

I nikad ne bih otisla od nekog ko me makar malo voli.

Moji hormoni ne rade dobro i to poprilicno utice na ono sto osecam, mislim, napisem.

Zao mi je sto reagujes tako na moju iskrenost, taj spektar od ljubavi do mrznje me totalno iznenadi, a neka poredjenja i povrede.


mh

mh

...poreklo svog prezimena, da li je jevrejsko, nemacko ili vec. Dedu sa tatine strane nikada nisam upoznala, niti se o njemu pricalo. Pre dve godine kada je baba umrla saznala sam da tata ima polusestru i da je baba pobegla iz Kuzmineca od dede kada je saznala da ju je prevario sa rodjakom. Tata je bio tada beba. Jedino sto znam jeste da je deda bio vojno lice i da sam imala prababu koja je zivela u Valjevu.

btw. mene i onako vise vuku dalmatinski geni :)

mh

VALENTINOVO
Kad si zaljubljen
bio star ili mlad
ne zaboravi nikada
Valentinov dan.
Za sve one koji se vole
i iskazuju osjećaje svoje
kupuju se pokloni i cvijeće
za sve one dane ljubavi i sreće.
Zaljubljeni se grle i ljube
sreći i radosti nema kraja
na Valentinov dan će zauvijek
ljubav da vlada.
Stjepan Orlić

Kada zima dođe
dani su kratki
noći duge.
Vjetar hladan puše
često u gradu
nema nijedne duše.

Hladni vjetar puše
slanine i pršuti
se u kominu na
dimu i zimskom zraku suše.

Ljudi obrezuju
grane maslina
i ostali voćaka
to se zimi u Dalmaciji
radi od pamtivjeka.

Zima je ponekad
surova i hladna
katkada blaga i vlažna.

Zimski dani su hladni
ali u Dalmaciji
nikada nisu bili dosadni.

Stjepan Orlić